Sudija Apelacionog suda sudi Hamletu

Za mene privatne preferencije sudija (umetničke, stručne i privatne), naročito iz apelacionih sudova, ne samo da ne interesuju, već i plaše. Sudije apelacije koji pišu blog, objavljuju knjige na osnovu slučajeva iz prakse, učestvuju u pozorišnoj predstavi, ujedno i predsednici UO nevladine organizacije Cepris (zajedno sa pojedinim sudijama nižih sudova, tužiocima, advokatima krivičarima na visokim pozicijama u advokaturi i profesorima privatnih fakulteta a bivšim visokim sudijama/tužiocima), na duplericama ženskih magazina sa motorom i dr. simptomima "muške krize srednjih godina" itd. Da li biste bili mirni da vam oni "nezavisno", stručno, "nepristrasno" a pre svega sa bazičnom moralnošću presudjuju u vašoj stvari? Ja ne. Sudija i njegova porodica treba da živi moralno uzoritim životom, sa nultim ucenjivačkim kapacitetom. Očekujem više a pre svega da to struka unutar sebe samoreguliše u dogledno vreme. Ako ne stignu, ne bunim se ni da drugi stubovi vlasti učine sve što im zakonski stoji na raspolaganju. Može i po njihovom receptu, jer su oni prvi zaigrali tom metodom.

Meni se ova ideja dopada. Sudija Mijić je priča za dobru predstavu.

To znači da će na blogu sutradan objaviti još jednu stručnu analizu i verovatno primetiti kako je Šekspir mogao i neki veći izazov da mu priredi.

Ako igra sudija Gutović, predstava će trajati minimum 10 godina.